Osobama ovo drhtanje zvuči zastrašujuće, ali je važno znati da tremor nije bolest sam po sebi, on je simptom koji može da nastane iz različitih razloga. 

Ponekad je reč o prolaznom, bezazlenom drhtanju zbog stresa, umora, kofeina ili pada šećera. Međutim, tremor može da bude i znak neuroloških oboljenja kao što su esencijalni tremor ili Parkinsonova bolest. 

U nastavku pročitajte šta je tremor, koji su uzroci i simptomi, kako se leči i koji preparati mogu da pomogu ukoliko je tremor uzrok dehidratacije ili nečeg ozbiljnijeg. 

Šta je tremor?

Tremor predstavlja ritmično, nevoljno podrhtavanje mišića koje može da se javi u različitim situacijama - u miru, pri aktivnosti ili kada odmaramo ruke u određenom položaju. 

Najčešće zahvata šake, ali može da utiče i na glavu, glas, noge ili trup.

Postoji nekoliko tipova, a najznačajniji su:

• Esencijalni tremor - koji se najviše primećuje tokom pokreta, poput držanja šolje ili pisanja. Često je nasledan i javlja se u više generacija iste porodice.

• Tremor u mirovanju, tipičan za Parkinsonovu bolest, pojavljuje se dok su ruke opuštene i miruju.

• Posturalni tremor - koji se javlja kada držimo ruke ispružene ili telo u određenom položaju.

• Kinetički tremor - koji se pojačava tokom voljnog pokreta, na primer pri hvatanju predmeta.

Ovi oblici tremora pomažu lekaru da prepozna šta se dešava u pozadini i u kom pravcu treba ići sa dijagnostikom.

Tremor – uzroci

Uzroci tremora kreću se od potpuno benignih do ozbiljnih neuroloških stanja. Jedan od najčešćih uzroka je fiziološki tremor, koji se pojačava pod stresom, kada smo anksiozni, neispavani ili kada pijemo previše kafe. 

Drhtanje se može javiti i kada nivo šećera u krvi naglo padne, nakon napornog fizičkog rada ili usled dehidratacije.

Neurološki uzroci uključuju stanja poput esencijalnog tremora, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze ili oštećenja perifernih nerava. Hormonski disbalansi, naročito hipertireoza, takođe mogu izazvati izraženo drhtanje, kao i poremećaji elektrolita (nizak magnezijum ili kalijum).

Treba imati u vidu i da određeni lekovi mogu da izazovu tremor kao neželjeni efekat. To se ponekad dešava kod nekih antidepresiva, kortikosteroida, bronhodilatatora, stimulansa ili određenih preparata za štitnu žlezdu.

Tremor – simptomi

Glavni simptom je karakteristično ritmično drhtanje, ali način na koji se tremor ponaša, kada se javlja, koliko traje i šta ga pojačava, može mnogo da otkrije o njegovom poreklu. 

Neki ljudi primećuju da se drhtanje javlja samo kada pokušavaju da urade nešto precizno, dok se drugima javlja i u mirovanju.

Tremor ponekad može da oteža svakodnevne aktivnosti kao što su pisanje, zakopčavanje košulje, nanošenje šminke ili držanje pribora za jelo. 

Drhtanje glasa ili glave može da bude prisutno kod određenih tipova tremora. Kod stanja poput Parkinsonove bolesti mogu se javiti i dodatni simptomi - usporenost, ukočenost ili problemi sa ravnotežom.

Kako se leči tremor?

Lečenje zavisi isključivo od uzroka. Kada je tremor povezan sa stresom, umorom ili kofeinom, često je dovoljno uvesti jednostavne promene navika: regulisati san, smanjiti unos kofeina, jesti redovnije obroke, ublažiti stres tehnikama opuštanja i izbegavati alkohol. Ove mere kod mnogih ljudi daju odličan efekat.

Kod esencijalnog tremora ili drugih neuroloških uzroka, neurolog može preporučiti lekove poput beta-blokatora (propranolol) ili antiepileptika (primidon). Kod Parkinsonove bolesti koriste se lekovi koji povećavaju dostupnost dopamina, kao što su levodopa ili dopaminski agonisti.

Ako se utvrdi da tremor potiče od manjka određenih nutrijenata, kao što su magnezijum ili vitamini iz B grupe, suplementacija može ublažiti drhtanje, ali samo ako je deficit potvrđen, jer suplementi sami po sebi ne leče neurološke poremećaje.

U težim slučajevima sprovodi se fizikalna terapija, radna terapija, a kod izrazito jakih, rezistentnih tremora koriste se napredne metode poput duboke stimulacije mozga (DBS), fokusiranog ultrazvuka ili injekcija botulinskog toksina kod određenih tipova tremora.

Kada treba posetiti lekara?

Posebno je važno da posetite neurologa ako se tremor pojavljuje iznenada, ako je praćen slabostima, utrnulošću, smetnjama u govoru, gubitkom ravnoteže ili ako remeti svakodnevno funkcionisanje. Takođe, svako progresivno pogoršanje treba shvatiti ozbiljno, kao i tremor koji se javlja kod osoba koje imaju porodičnu istoriju neuroloških bolesti.

Tremor može da bude prolazan i bezopasan, ali može biti i prvi znak zdravstvenog problema koji zahteva pažnju. Razumevanje njegovih tipova, okidača i pratećih simptoma pomaže da se napravi razlika između uobičajenog drhtanja i onog koje treba dalje ispitivati. 

Ukoliko tremor utiče na kvalitet života ili se pogoršava, pravovremeni pregled kod neurologa pomoći će da se otkrije uzrok i da započnete adekvatnu terapiju na vreme.