Bez obzira da li vas simptomi menopauze dotiču kao ženu ili kao muškarca koji je u vezi sa ženom u 40-im, 50-im ili 60-im, samo retki imaju odgovore kako se boriti i podržati lepši pol u ovom stanju.

O ovom problemu se ranije malo govorilo i ova tema je još uvek tabu kod nas. Veća je verovatnoća da ženi koja je ušla u menopauzu bude prepisan antidepresiv, nego da se ona postepeno, uz saradnju nutricionista i endokrinologa uvede u hormonsku terapiju.

Kako da prepoznate simptome u različitim fazama menopauze i kako da ih ublažite, saznajte u nastavku teksta.

Šta je menopauza i kada počinje?

Za ženu, menopauza je vreme koje označava kraj njenih menstrualnih ciklusa. To je trenutak kada se plodni period zaustavi. Ovo je postepen proces koji traje nekoliko meseci ili godinu, ali tehnički se menopauza definiše kada žena nema menstruaciju 12 meseci.

Kod većine dama javlja se oko 51. godine, mada postoje slučajevi menopauze pre 40-e.

Ženska biologija je programirana da tokom života jajnici troše jajne ćelije koje su se deponovale još dok smo bili u majčinom stomaku, tačnije, negde u petom mesecu od našeg začeća.U tom trenutku mi imamo maksimum deponovanih jajnih ćelija koje treba da nam traju dok ne prođemo kroz menopauzu. Prvo će ležati uspavane do puberteta i prve menstruacije. Kada se probude, počinjemo sa ovulacijom i tako na 28 dana.

Zalihe jajnih ćelija se vremenom i godinama troše, smanjuje im se broj i opada im kvalitet. Kada žena dođe do 30-e, ona je već potrošila zalihe i nivo jajnih ćelija se smanjio na oko 10% koje je imala pri rođenju. Oko 40-e taj nivo se smanjuje na 3%.

Već u tom periodu počinju fluktuacije u menstruacijama i ceo organski sistem počinje da primećuje nedostatak estrogena koji je zaista moćan antiinflamatorni hormon.

Javljaju se prvi simptomi poput noćnog znojenja, poremećaja sna, talasa vrućine (valunga) ili moždane magle. Osim toga, dolazi do promene u našem mišićno - skeletnom sistemu, pa nije čudno što se kod nekih žena javlja smrznuto rame baš u ovom periodu.

Pored estrogena, ženi u klimaksu opada i testosteron, pa se vidi gubitak mišićne mase, vidi se promena u seksualnoj funkciji, smanjenje snage i želje. Testosteron utiče i na mentalno zdravlje i našu spoznaju.Gubitak estrogena i testosterona takođe dovodi do osteoporoze.

Činjenica je da nedostatak estrogena izaziva upale u organizmu. Zato je važno da shvatimo koliko je estrogen moćan antizapaljenski hormon koji kada nestane, strgnut kao ćebe, izaziva brzo starenje.

Koliko traje menopauza kod žena?

Prvi simptomi obično počinju nekoliko meseci ili godina pre nego što menstruacija prestane i u proseku traju oko četiri godine nakon poslednje menstruacije. Statistika kaže da otprilike jedna od deset žena ima simptome do 10 godina i to u proseku između 45. i 55. godine života.

Rana (prevremena) menopauza - simptomi

Menopauza koja se javlja pre 45. godine smatra se ranom menopauzom. Menopauza koja se javlja pre 40. godine života naziva se preuranjena menopauza.

U ranoj menopauzi žene mogu primetiti promene u svojim ciklusima, nepravilne, oskudne ili obilne cikluse, teže menstruacije ili više simptoma predmenstrualnog sindroma (PMS), kao što su:

• Noćno znojenje
• Promene raspoloženja
• Poremećaj sna
• Talasi vrućine
• Blaga depresija i anksioznost
• Suva sluzokoža (usta, oči, vagina)
• Dehidrirana koža
• Odsustvo seksualne želje
• Dobijanje na težini

Uzroci rane menopauze nekada su genetske prirode, nekada je to bolest ili medicinski tretmani kroz koje organizam prolazi pre 40-e godine. To je prirodni transfer žene iz plodnosti u neplodnost.

Perimenopauza - simptomi

Perimenopauza predstavlja tranziciju do menopauze u kojoj žene, bez obzira na otežanu produkciju folikula, mogu zatrudneti.

Simptomi i težina ove faze su različiti za svaku ženu. Neke će imati blage i jedva uočljive simptome. Samo se probude jednog jutra i shvate da nisu imale menstruaciju šest meseci ili više. Druge imaju blage valunge ili noćno znojenje, ali kroz to lagano prolaze. Treće se bore sa neredovnim menstruacijama, valunzima i suvoćom vagine. A one najosetljivije doživljavaju depresivne epizode, bolove u skeletno – mišićnom sistemu i druge teške simptome menopauze.

Talasi vrućine (valunzi) i drugi intenzivniji simptomi perimenopauze mogu trajati šest meseci do dve godine. Možda ćete i dalje imati simptome kada prođete celu godinu bez menstruacije i zvanično dođete do menopauze. Ti simptomi su obično blaži, poput crvenila.

Koji su simptomi menopauze?

Menopauza kao fiziološki proces organizma jedne žene koji sa sobom nosi različite neprijatne simptome. Oni možda neće podjednako uticati na svaki organizam, ali svakako će vas dotaći.

Uobičajeni simptomi koji prate ovo delikatno stanje:

• Neregularni menstrualni ciklusi - Menstruacija postaje nepravilna pre nego što potpuno prestane.
• Valunzi - Nagli osećaj topline koji zahvata lice, vrat i gornji deo tela, ponekad praćen znojenjem i ubrzanjem rada srca.
• Intenzivno znojenje tokom noći i često nas budi iz sna.
• Poremećaji sna i nesanica
• Suvoća vagine koja može uzrokovati neprijatnost tokom odnosa.
• Promene u raspoloženju, anksioznost, razdražljivost, pa čak i depresija.
• Gubitak libida (smanjenje seksualne želje)
• Povećanje telesne težine i teže se održavnja željene težine
• Poremećaji u koncentraciji i pamćenju koja se ponekad javlja
• Gubitak kose, suva koža, pojava bora, naglo starenje
• Smanjenje gustine kostiju i povećan rizik od osteoporoze
• Gubitak mišićne mase do čak 10 – 15%
• Promene u lipidnom profilu i povećanje nivoa holesterola u krvi
• Zamrznuto rame (adhezivni kapsulitis) - neke žene mogu doživeti bolove i smanjenje pokretljivosti ramena ulaskom u menopauzu.
• Dijabetes - Menopauza može uticati na ravnotežu šećera u krvi, povećavajući rizik od razvoja dijabetesa, posebno kod žena koje imaju genetsku predispoziciju ili druge faktore rizika.
• Nedostatak vitamina D može biti čest u ovom životnom razdoblju, a vitamin D igra važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju. Žene mogu biti podložnije smanjenju gustine kostiju, pa je važno konzumirati ga putem hrane ili suplemenata D vitamina prema potrebi.
• Česta potreba za mokrenjem, naročito noću

Kada nastupa postmenopauza i koji su simptomi?

Kada prođe godina od prestanka menstruacije, počinje ostatak života jedne zrele žene, takozvana, postmenopauza.

Ovo stanje može biti praćeno nekim od simptoma menopauze, ali u blažim oblicima. Simptomi koji su bili izraženiji ranije često se smanjuju nakon menopauze, ali je i dalje prisutan rizik od pojedinih bolesti.

• Valunzi, noćno znojenje i emocionalne fluktuacije mogu se smanjiti ili potpuno nestati.
• Gustina kostiju često može da opada u postmenopauzi, što povećava rizik od osteoporoze. Važno je pratiti nivo kalcijuma i vitamina D i vežbati kako bi se očuvala snaga kostiju.
• Rizik od kardiovaskularnih bolesti može da se poveća u postmenopauzi. Zdrav način života i pravilna ishrana uz telesnu aktivnost, smanjiće taj rizik.
• Promene u vaginalnom tkivu mogu i dalje predstavljati izazov. Upotreba lubrikanata pomoći će u ublažavanju neprijatnosti.

Neki lekari preporučuju hormonsku terapiju kako bi se ublažili simptomi i održala opšta dobrobit žene. Međutim, odluka o korišćenju hormonske terapije zavisiće od individualnih potreba i rizika, pa se treba pažljivo konsultovati sa endokrinologom.

Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost i dalje su ključni faktori za očuvanje opšteg zdravlja u postmenopauzi.

Pratite svoje zdravlje, redovno pregledajte dojke, jajnike, ali i kosti i srce.

Kako ublažiti simptome menopauze?

Za ublažavanje simptoma najvažnija je promena životnog stila. To podrazumeva način ishrane, način vežbanja, uvođenje suplementacije, biljnih dodataka, pa čak i načina razmišljanja.

• Redovna, lagana fizička aktivnost u vidu svakodnevnih šetnji, vožnje bicikla, joge i laganih vežbi održaće zdravu telesnu težinu, podići vam raspoloženje i smanjiti valunge, sasvim sigurno.
• Fokusirajte se na uravnoteženu ishranu bogatu vlaknima, voćem, povrćem, mahunarkama i žitaricama sa celim zrnom. Tako ćete u organizam uneti važne nutrijente i podržati opšte zdravlje.
• Ne dozvolite da vas stres okupira. Tehnike opuštanja poput joge, meditacije i dubokog disanja umanjiće stres i poboljšati emocionalno blagostanje.
• Ograničite unos stimulanasa poput kofeina i alkohola koji pogoršavaju simptome valunga i nesanice.

Šta je najbolje uzimati u menopauzi?

Hormonska supstituciona terapija je zlatni standard lečenja simptoma u menopauzi. To se naravno postiže isključivo u kontrolisanim uslovima, uz nadzor vašeg endokrinologa. Pravilnom hormonskom terapijom većina žena oseti olakšanje u roku od dve do četiri nedelje od početka.

Međutim, ako ne želite ovakav tretman ili jednostavno niste kandidat za ovu vrstu terapije, postoji mnogo strategija koje pomažu u upravljanju simptomima menopauze. Raspitajte se kod ginekologa i endokrinologa o različitim oblicima mogućih terapija prilagođenih vašem stanju.

Nemedicinske intervencije uključuju brigu o sebi i smanjenje stresa, strategije za poboljšanje sna i promene u ishrani i vežbanju.

Neki proizvodi i kreme mogu pružiti olakšanje od određenih simptoma. Kreme sa hidratantnim sastojcima, poput glicerina ili hijaluronske kiseline, mogu pomoći u suočavanju sa suvoćom vagine. One održavaju vlažnost i smanjuju nelagodnost tokom odnosa.

Za neke žene, lokalna primena kreme koja sadrže estrogen može da pruži olakšanje. Međutim, važno je koristiti ove kreme pod stručnim nadzorom, jer se primena hormonskih proizvoda može razlikovati u zavisnosti od potreba i rizika.

Kreme koje sadrže sastojke sa hlađenjem, poput mentola ili ekstrata aloe vere, mogu pružiti trenutno olakšanje od valunga i vrućine.

Koje vitamine piti u menopauzi?

• Uzimajte dovoljno kalcijuma i vitamina D kako biste održavali zdravlje kostiju. Dobri izvori uključuju mlečne proizvode, ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama i vitaminom D. Ženama tokom menopauze nedostaje vitamin D i treba ga redovno kontrolisati kako bi se održavali nivoi ovog vitamina koji se smatra jako važnim.
• Magnezijum može pomoći u opuštanju mišića i smanjenju stresa.
• Vitamin K podržava zdravlje kostiju i igra ulogu u zgrušavanju krvi. Dobar izvor vitamina K uključuje lisnato zeleno povrće poput kelja, spanaća i brokolija.
• Vitamin E je antioksidans koji može pomoći u smanjenju intenziteta valunga kod nekih žena. Smatra se da ga ima u orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, biljnim uljima i semenkama.
• Vitamini B grupe, poput B6, B12 i folata, važni su za održavanje zdrave energije, funkciju nervnog sistema i smanjenje rizika od anemije.
• Omega-3 masne kiseline igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja srca i mozga.

Šta jesti u menopauzi?

Preporučuje se uzimanje sledećih namirnica:

• Hrana bogata vlaknima: Celovite žitarice, voće, povrće i mahunarke su izvrsni izvori vlakana. Vlakna podržavaju probavu, održavaju stabilan nivo šećera u krvi i pomažu u održavanju zdrave telesne mase.
• Soja i lan: Namirnice bogate fitoestrogenima poput soje i lana mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Soja sadrži izoflavone, koji imitiraju delovanje estrogena u telu.
• Uključite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama, poput lososa, oraha i lanenih semenki, koje mogu podržati zdravlje srca i smanjiti upalne procese.
• Hrana bogata magnezijumom: Dobri izvori su orasi, semenke bundeve, tamna čokolada i lisnato zeleno povrće.
• Bobičasto voće bogato antioksidansima mogu pomoći u održavanju zdravlja srca i ublažavanju simptoma.
• Pileće meso, riba i mahunarke su izvor proteina, koji je važan za održavanje mišićne mase, energetsku ravnotežu i opšte zdravlje.
• Voda: Održavanje hidracije je ključno, posebno jer promene u hormonalnoj ravnoteži mogu uticati na osećaj žeđi.

Kako smanjiti valunge u menopauzi?

Pored dobrog stila života, prehrambenih navika, umerenog vežbanja, suplementacija može biti velika pomoć ženama koje prolaze kroz simptome menopauze. Biljni dodaci poput crvene deteline često su korisni za ublažavanje simptoma. Riblje ulje će smanjiti upale i podržati zdravlje srca jer je bogato omega 3 masnim kiselinama.

Sprejevi koji sadrže esencijalna ulja poput lavande ili mentola mogu pružiti trenutno osveženje i hlađenje. Oni se ponekad koriste za ublažavanje valunga i vrućine tokom menopauze. Sprejevi koji sadrže fitoestrogene iz biljnih izvora, poput crvene deteline ili soje, mogu imitirati delovanje estrogena. Pored toga, ovi sprejevi pomažu u ublažavanju simptoma.

Menopauza predstavlja zaista delikatno stanje koje utiče apsolutno na sve žene. Zato je važno osnažiti žene da prihvate ovu neizbežnu promenu, promene stavove i prihvate menopauzu kao prirodno razdoblje i priliku za novo osmišljavanje života, odnosa i budućih ciljeva.

Uz savete stručnjaka i proizvode apoteke Flos, mnogi simptomi menopauze mogu se ublažiti, a vi ćete zračiti obnovljenom snagom.