POREMEćAJ METABOLIZMA MASTI – šTA JE I KAKO SE LEčI?

Gojazna osoba se drži za stomak

Tada govorimo o poremećaju metabolizma masti, stanju koje naizgled najviše utiče na našu telesnu težinu, ali prikriva mnogo ozbiljnije posledice.

Poremećaj metabolizma masti, ili hiperlipidemiju, mnogi ljudi otkriju tek kada laboratorijski nalazi pokažu povišene trigliceride ili „loš“ holesterol. Drugi primete umor, probleme sa varenjem ili jednostavno osećaj da telo više ne funkcioniše kako bi trebalo.

Suština je u tome da organizam ne uspeva da preradi ili rasporedi masti na pravilan način, pa se one gomilaju tamo gde ne bi trebalo – u krvi, jetri, pa čak i u zidovima krvnih sudova.

Metabolizam masti je gotovo uvek povezan sa stanjem kao što je dijabetes, a u nastavku pročitajte detalje o ovom poremećaju.

Šta je metabolizam masti?

Metabolizam je reč koju često čujemo kada razgovaramo o ishrani, dijetama ili održavanju željene telesne težine. Najjednostavnije rečeno, to je način na koji telo obrađuje sve što unesemo hranom. Kada je reč o mastima, proces počinje još u crevima. Hrana se razlaže na sitne delove, a masti se pretvaraju u masne kiseline i glicerol.

Od tog trenutka jetra preuzima glavnu ulogu i odlučuje da li će te masti odmah biti iskorišćene za energiju ili će ih telo sačuvati za kasnije. U idealnim slučajevima sve je uravnoteženo, ali kada sistem zakaže, dolazi do poremećaja.

Možda ste već čuli za pojmove poput povišenog holesterola ili masne jetre – upravo to su tipične posledice narušenog metabolizma masti.

Zašto nastaje poremećaj metabolizma masti (hiperlipidemija)?

Razloga može biti mnogo i često nije u pitanju samo jedan:

Genetika – ako je neko u porodici imao problema sa visokim holesterolom, postoje šanse da je nasledno.
Bolesti jetre i pankreasa – jetra i pankreas su zaduženi za pravilnu obradu masti, te poremećaj u procesu često ukazuje na slabiji rad ova dva organa.
Hormoni – štitna žlezda i insulin direktno utiču na to koliko brzo trošimo ili skladištimo masnoće.
Stil života – nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i hronični stres vremenom naruše ravnotežu metabolizma.
Druge bolesti – dijabetes i gojaznost su gotovo uvek povezani sa ovim poremećajem.

Mada nije uvek lako odrediti krivca, ono što znamo i što nam praksa često dokazuje, jeste da kombinacija genetike i loših navika najčešće uzrokuje ovakve probleme.

Kako prepoznati simptome?

Ono što ovaj poremećaj čini nezgodnim jeste to što se simptomi javljaju postepeno. Moguće je da prođu i godine, a da ne primetimo ikakve jasne znakove.

Ipak, postoje signali na koje treba obratiti pažnju: umor, osećaj težine posle jela, povećana masnoća u predelu stomaka, pa i promene na koži. Najsigurniji pokazatelj ipak dolazi iz laboratorije – analiza krvi koja meri nivo triglicerida i holesterola.

Debelo crevo i metabolizam masti

Iako je jetra centralni organ u metabolizmu, debelo crevo i crevna mikrobiota imaju važnu ulogu. Korisne bakterije učestvuju u razgradnji vlakana i utiču na to kako telo skladišti ili troši masnoće. Neravnoteža u crevnoj flori (npr. zbog loše ishrane ili stresa) može doprineti poremećaju metabolizma masti.

Studije pokazuju da osobe sa zdravijom crevnom florom imaju bolju regulaciju telesne težine i niže vrednosti masnoća u krvi. Zato su probiotici i hrana bogata vlaknima važni za podršku metabolizmu.

Kako lečiti poremećaj metabolizma masti?

Lečenje zavisi od uzroka, ali generalno obuhvata kombinaciju medicinskog nadzora i promena načina života. Na svakodnevnom nivou, svako može da doprinese lečenju i prevenciji kroz sledeće korake:

Izbor ishrane – Fokus na mediteranski tip ishrane: riba, maslinovo ulje, povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi. Ograničiti brzu hranu, prženo, industrijske grickalice i gazirane sokove.
Redovna fizička aktivnost – Brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla – barem 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno pomažu telu da pravilno koristi masti kao energiju.
Kontrola telesne težine – Svaki gubitak od 5–10% telesne mase može značajno poboljšati vrednosti masti u krvi.
Izbegavanje alkohola – Alkohol dodatno opterećuje jetru i pogoršava stanje masne jetre.
Uvođenje zdravih rutina – Redovan san, smanjenje stresa (npr. kroz fizičku aktivnost, umirujuće hobije, meditaciju) i pravilna hidratacija (dovoljno vode umesto zaslađenih pića).

Namirnice koje se koriste u mediteranskoj dijeti

Pored ovih saveta, savet lekara je uvek dobrodošao – a često i odgovarajući propisani lekovi koji snižavaju masnoće u krvi (statini, fibrati), ali ključ je u velikoj meri u navikama pacijenta.

Poremećaj metabolizma masti i šećera – jelovnik

Često poremećaji metabolizma masti idu ruku pod ruku sa poremećajem metabolizma šećera. Dijabetes tipa 2 i insulinska rezistencija povezani su sa disbalansom lipida. Zato jelovnik treba da bude pažljivo balansiran:

Doručak: ovsena kaša sa jogurtom i lanenim semenom, uz jabuku ili bobičasto voće (doručak treba da obezbedi dovoljno vlakana i proteina, a da ne preoptereti organizam životinjskim mastima).
Užina: šaka badema sa jabukom ili kruškom, ili integralni krekeri sa humusom i zeleno povrće.
Ručak: grilovana piletina ili riba sa kuvanim povrćem i integralnim pirinčem, ili pasulj ili sočivo pripremljeni bez masnih zaprški, uz salatu od svežeg povrća; još jedan predlog bi mogla biti integralna testenina sa sosom od paradajza i povrća, posuta sa malo parmezana.
Užina: kefir ili surutka – korisno i za jetru i za metabolizam, a možete dodati orahe ili lešnike.
Večera: supa od povrća i integralni hleb ili lagana salata sa piletinom (večera treba da bude lagana i lako svarljiva, bez teške hrane koja bi opteretila jetru).

Cilj je da se održi stabilan nivo šećera i da se unose zdrave masnoće koje pomažu, a ne odmažu organizmu.

Poremećaj metabolizma masti nije samo pitanje izgleda ili telesne težine, on direktno utiče na zdravlje srca, krvnih sudova, jetre i celog organizma. Sada kada razumemo sam poremećaj, lakše ćemo prepoznati čak i rane simptome i posvetiti se izlečenju organizma. Iako genetski faktori mogu igrati ulogu, najveći deo kontrole je u našim rukama.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost, redovne kontrole kod lekara i zdrave životne navike ključni su alati u borbi protiv ovog poremećaja.

Drugim rečima, važno je menjati svakodnevicu. Svaka zdrava odluka koju donesemo danas, sutra će pomoći boljem radu našeg metabolizma i celog tela.